Da bi sakrio činjenicu kako je Belivukova banda zapravo proizvod vlasti, Vučić sebe predstavlja kao spasioca naroda i države od monstruoznih ljudoždera

Jedan naš poznati književnik je juče napisao na tviteru da sve što je čuo može samo da leči „Ksanaks“. Ne može. Za ovo je jedini lek buna na dahije. Zašto? Zato što od ovog nema gore

Rusija već godinama daje snažnu podršku Srbiji na međunarodnom planu po pitanju očuvanja teritorijalnog integriteta, ali pitanje je zbog čega se Srbija više ne oslanja na rusku podršku?

Rusija ima istovremeno nekoliko razloga da bude ljubomorna na odnose Srbije sa Kinom. Na primer, srpski predsednik se vakcinisao kineskom vakcinom, a srpska vojska se preorijentisala na kineski vojno-industrijski kompleks

Pošto sva naprednjačka propaganda, u poslednje dve godine, liči, kao jaje jajetu, na, neka mi Bog oprosti, nemačku nacionalsocijalističku (pre početka Drugog rata), posle uvođenja svevidećeg oka i uha „Ganz Deutschland hört den Führer mit dem Volksempfänger „ – „Cela Nemačka sluša/čuje Firera putem narodnog prijemnika (jedinog radija)" – za očekivati je uskoro i fatalističke naprednjačke poruke tipa „Unsere letzte Hoffnung AN - Naša poslednja nada AV"

Vučiću je jasno da ne može dozvoliti razdvajanje izbora, jer bi tako, posebno na lokalnom nivou, njegovi obezličeni naprednjački kadrovi, bez njegove lične podrške bili pred ozbiljnim političkim izazovima

Ono što je za mene bilo frustrirajuće je to što nije postavio kao prvi zadatak po preuzimanju vlasti da se organizuju masovna suđenja za politički kriminal SPS/JUL/SRS-u, zabrana tih parapolitičkih formacija i presude njihovim predvodnicima

Vučić, valjda zna da Srbi dobro vide koliko on radi i šta radi. Pa što nam to stalno i napadno podvlači, reklamira, i na nos natura? Valjda zato što je, po njemu i učiteljima mu, „rad stvorio čoveka“!

Očigledno je da je Rebić, baš kao i Dijana Hrkalović, pušten niz vodu. Sada je samo pitanje kako će Aleksandar Vučić da ih se otarasi po zakonu, jer direktoru policije mandat ističe tek u decembru

Jasno je da se naš današnji odnos prema Jasenovcu, kao mestu najvećeg srpskog stradanja, nije ozbiljnije promenio, a o tome svedoči i očita marginalizacija izložbe o Jasenovcu 1941-1945.godina